Tisina

Kad vam se poslednji put desilo da osluskujete tisinu?
Potpunu tisinu … Prekinutu samo ponekad cvrkutom ptice ili zrikavca.

Neprekidno smo okruženi zvucima, od saobraćaja, raznih mašina, glasova, tv-a, muzike, vike. Naš mozak sve to neprekidno obrađuje a da nismo svesni da nas to zamara i oduzima pažnju.

Kad idem sa društvom na planinu, često dođemo do mesta do kojih ne dopiru zvuci civilizacije. Ali mi kao da se plašimo tišine. Uvek će neko nešto da govori, što glasnije to bolje, kao da želimo da rastermo sve živo oko sebe. Kad ljudi ćute onda se kaže da vlada zlokobna ili neprijatna tišina. Ne razumem šta je u tome loše. Kad sam bila djak, išla sam kod drugarice koja je imala mnogo knjiga i časopisa. Mi smo sedele i čitale a njena majka se žalila mojoj da sa nama nešto nije u redu jer se ništa ne čuje.

Samo zbog toga volim nekad sama da odem u prirodu. Da hodam tiho ili sednem i osluskujem. Ćitam, razmišljam. Uživam u cvrkutu ptica …

tisina

Ćuti malo, draga

Hmm.

Tag:   Text: Kris