Avala za početnike

Pogled na Kosmaj i Šumadiju

Pogled na Kosmaj i Šumadiju

Od kada je završen novi toranj, počelo je masovnije da se ide  na Avalu. Prvog dana je guzva bila takva da je avalski put bio blokiran do Jajinaca i autoput kod Bubanj potoka. Ali i dalje ima puno njih koji će vam reći da nisu nikad bili ili – da, bili su jednom davno sa školom.
Mi često odemo do Avale: da se prošetamo, da udahnemo svež vazduh, da se rekreiramo ili prosto gledamo zelenilo ili popijemo kuvano vino.

Kratak opis

Od Voždovca stižemo za dvadesetak minuta do podnožja.

Na Avali ima ostataka rudnika iz antičkog i srednjevekovnog doba. Neki od puteva su proseceni u to doba.

Na vrhu je bio srpski srednjovekovni grad a kasnije turska tvrdjava Havala.

1859g. knjaz Miloš je naredio da se Avala ošanči i zabrani seča šume. Još od 1891 Avala je izletnička park šuma. Od 1936 g. je Nacionalni Park.

Kola ostavljamo kod raskrsnice za Pinosavu i vrh Avale,  gde ima nekoliko prodavnica i pekara i od skora je postavljen semafor. Odatle ide uzan jednosmerni  asfaltni put do vrha. Silazi se pored Tornja a posle par krivina možete desno ka Belom Potoku i Brestu ili levo nazad ka početnoj tački. Tu obično jedna baka prodaje cveće ali retko ko stane da joj nešto kupi.

Staza pod snegom za vrh Avale

Staza pod snegom za vrh Avale

Avala ima oblik kifle i  nije ostatak vulkana, kako se često pretpostavlja. Pokrivena je šumom. Sa južne strane,  je šuma graba, hrasta, klena, lipe i žbunova a sa severne je potpuno drugačija, više planinska atmosfera i stara bukova šuma.

Ima više potočića i nekoliko izvora i česmi.

Četiri godišnja doba na Avali.

Ja volim tamo da odem u bilo koje doba godine. Svako vreme ima svoju lepotu.

Zima na Avali

Zima na Avali, februar

Nedeljom kada je lepo i toplo vreme, najveća gužva je.

U proleće kad počne da zeleni, priroda da se budi i prvo šumsko cveće se pojavljuje. Tada je šuma retka pa se vidi daleko, staze su prohodne a lišće je još prozračno.

Kad je kiša, onda je potpuno tiho, miriše posebno. Rominjanje kiše je divan zvuk.

Bili smo i po magli pa je bila čarobna atmosfera. Sve je bilo novo i neobicno i zamalo da se izgubimo.

Zimi je bez sumnje najlepše kad padne sneg i zavije drveće u belo. Fotografije nažalost nisu najbolje jer su snimljene telefonom.

Kako doći

Do Avale se dolazi avalski putem, od Trošarine preko Jajinaca, oko 10km. Može se doći i iz Kumodraža i Bubanj Potoka do ukrštanja kružnog puta sa avalskim putem, kod 1000 Ruža.
U podnožju Avale ne postoji parking, može se naći tek nekoliko mesta. Zato se preporučuje dolazak gradskim autobusom 401, 403, 405, 407 i 408 koji svi polaze sa Trošarine i idu avalskim putem preko Jajinaca. Ne čeka se duže od 10ak minuta. Autobus 402 kod Kumbare skreće za Beli Potok. Odatle se može doći za dvadesetak minuta do Čarapićevog Bresta, pored groblja i restorana Majdan.
Leti, za vikend, na svaki sat ide 400 do vrha. Staje na parkingu kod hotela.

Dok je svež sneg ovde se može doći sa sankama ili skijama za langlauf. Deca se spustaju ulicom kojom ne idu kola od parkinga ka putu a avanturisti se spustaju niz dugacku stazu za setnju. Lauf se moze malo provozati oko vrha.

Dešava se da je u Beogradu loše i tmurno vreme a na vrhu Avale nas dočeka sunce. I vidimo  Beograd zavijen u izmaglicu iz koje vire samo dimnjaci toplane i u daljini Fruska Gora.

Staza od izvora Sakinac ka vrhu Avale

Staza od izvora Sakinac ka vrhu Avale

U jesen je kad je sunčano Avala je okupana bojama jesenjeg lišća.

Kad nema mnogo ljudi i kad se udaljimo od najprometnijih staza, moguće je videti zeca ili čak srnu. Ptice se uglavnom cuju a cesto i detlici.

Pešačke staze

Od podnožja ide asfaltna staza do izvora Sakinac a zatim uzbrdo cikacaka do vrha. U podnožju je lep parkić sa klupama i borovima a tu je i lepa nova trim staza. U produzetku trim staze se može nastaviti šetnja mirnim asfaltnim putem do Belog Potoka.
Stazom se ide oko pola sata do platoa kod Tornja i jos 15 minuta do vrha. Na vrhu je poznati spomenik neznanom junaku. Crni kameni blokovi se dobro zagreju na suncu pa je tu čak i zimi lepo sedeti i sunčati se  (ali pre neki dan smo imali najezdu bubamara, nadam se da je to privremeno).

Mnoge prečice omogućavaju i žustriju rekreaciju, koja meni više prija nego odlazak u fitnes centar.

Od vrhaima nekoliko šumskih staza koje idu ka Čarapićevom Brestu. Polaze sa tri mesta:

Putokazi u podnožju Avale

Putokazi i jedna od prečica ka vrhu

a) kad se cikcak stazom dodje do glavnog puta, čim predjete put, posle 10ak koraka sa leve strane se odvaja staza u početku široka kao kolski put. Ubrzo postaje zemljana stazica oznacena sa plavim i crvenim slovom A. Za razliku od skijanja, ovde crveno označava lakšu, manje strmu stazu, ali dužu.
b) Kad se sa vrha, od spomenika sputstite na kruzni put oko spomenika, krenete levo i pre antene ima oznaka na jednom mestu da moze da se prodje kroz ogradu i odatle je duži put. Nije tako dobro označen. Treba ici nizbrdo i više ulevo.
c) posle tornja, sa desne strane od glavog puta, nekoliko staza vodi direktno nizbrdo ka Čarapiću.

Planinari ovde dolaze redovno na trening jer ima još mnogo staza koje presecaju šumu bukvalno uzduž i popreko. Nekada ćete videti i poznavaoce pečurki koji ovde nalaze kvalitetne primerke.

Štampana je mapa sa označenim stazama i knjižica vodič. Možete ih potražiti u Mitrovićevom domu, Čarapićevom Brestu ili planinarskom društvu Avala.

Sekvoje pri vrhu Avale

Sekvoje pri vrhu Avale, kod spomenika

Avala za izletnike.

Kad krenemo od autobuske stanice prvo nailazimo na uredjen prostor poput parka sa travnjakom, lepim borovima i mnogim klupama.

Asfalni put za vrh Avale je jednosmeran. Prvo odmorište je kod spomenika ruskim veteranima (čiji se avion ovde srušio 65god). Zatim dolazi do velikog parkinga kod hotela Avala a postoji i manji parking sa gornje strane. Put nastavlja kroz parking nizbrdo ka platou kod Tornja. Tu je leti vesela vašarska atmosfera. Kod tornja postoji drugi parking. Odatle put nastavlja nizbrdo do raskrnice za Beli potok. Ako tu skrenete desno možete svratiti do Čarapićegov Bresta

Bukva, veliki koren, leto

Stara bukva , veliki koren, leto

Kod vrha postoji parking i drugi kod tornja, ali se dešava da bude takva gužva da se parkira uz ulicu, pa kad naidje neko veliko vozilo može totalno da se zaglavi. Opet preporuka je da se ide autobusom.

Kod restorana/doma Čarapićev Brest ima uredjen deo sa sportiskim terenima a okolo su travnjaci sa drvenim klupama. Tu je i veštačka stena za vežbanje sportskog penjanja i ljuljaške za decu.

Nedeljom kad je lepo vreme, kod vrha je hiljade automobila, muzika, roštilji, luna park za decu. Kod Čarapića je malo mirnije. U svakom slučaju, za svakoga ponešto.

Ne računajući toranj, ima 3 restorana.

Čarapićev Brest, pripada planinarskom društvu Avala. Veliki restoran, lepa terasa, bašta u travi . Od prošle zime ima lep veliki kamin. Hrana je dobra i nije skupa. Probajte avalski krompir. Ima lepe 4 i 6-krevetne sobe sa kupatilom. Najlepše je ujutru, kad gosti još nisu došli, tada ptice najlepše pevaju.

Mitrovićev Dom, izgradjen 1933 kao planinarski dom, u novije vreme restoran u privatnom vlasništvu. Atmosfera je bila prijatna, sve je od drveta a zimi se loži peć. Lokacija je pored samog tornja. Nazalost, potpuno je izgoreo u pozaru u februaru 2012! Sada se gradi novi objekat po originalnim planovima.

Hotel Avala, masivni objekat sa kamenim sfingama na prilaznom stepeništu iz 1929 g. Pojavljuje se u mnogim filmovima.