U rezervatu prirode Uvac

Ovih dana se u medijima često spominje specijalni rezervat prirode „Uvac“, neobični meandri i beloglavi sup. Radoznalost nas je navela da krenemo na put, minibusom sa Bobišom i njegovom grupom od 20ak ljubitelja planina.

Pocetak staze koja ide pored reke Uvac

Smešteni smo u privatnim kućama u selu Vilovi, nekoliko kilometara od Nove Varoši  ali kao da smo 50km od civilizacije. Naokolo nepregledne valovite livade a zapravo brda i planine jer se već nalazimo na 1100m. Mnogo seoskih zemljanih puteva pruža velike mogućnosti za lepe šetnje, do vidikovaca ili do Uvca a uski asfaltni put vijuga kroz selo i omogućava da se komforno dodje kolima.

U petak smo stigli oko 22h pa nismo imali vremena da upoznamo domaćine. Ujutru nas je dočekao doručak kao iz prospekta: pored odličnog sira i pršute, tu je čuvena heljdopita pravljana od tankih heljdinih kora i kajmaka, uštipci, gibanica, proja, salata i kiselo mleko.

Preko livada pored Devojacke stene

Autobus nas je preko zlatarskih visova i Sjenice zavijene u maglu, doveo do blizu kampa na obali Uvca. Nekoliko kamp kućica, česma, poljski wc i kućica nacionalnog parka. Tu su nas dočekali čuvari nacionalnog parka. Platili smo ulaznicu oko 200din ali ova cena je simbolična s’obzirom na to koliko je uloženo u održavanje parka. Dogovor je da nas čekaju u čamcu negde dalje na obali.

Od kampa vodi uredjena staza po brdima iznad Uvca. Krivuda levo desno, malo uzbrod i malo nizbrdo. Nailazimo sa leve strane na stari viseći most, kojim su nekad meštani konjima išli za Sjenicu. Livade su procvetale planinskim cvećem a prošarane belim krečnjačkim stenama.

Uvac - pogled na meandre sa vidikovca

Staza je od skora uredjena, kao da idemo kroz park. Većim delom je oivičena kamenjem tako da ni po najvećoj magli ne bi mogli da zalutamo. Nailazimo na lep potok sa slapovima, koji se dalje uliva u Uvac. Staza vodi preko drvenog mosta a pored su postavljene klupe za odmor i uživanje.

Malo dalje, prvi vidikovac, opet sa uredjenim klupama. Sada vidimo i orlove kako kruže, kao da mogu satima da lebde bez i jednog zamaha krilima – majstori za vazdušne struje.

Samo smo njih sreli na ovom putu

Posle 2 sata laganog hoda od kampa, stižemo do mesta koje zovu Molitva. To je vidikovac u blizini hranilišta za ptice. Ostali smo skoro jedan sat, ali nam nije bilo dosta ovog prelepog mesta.

Pre nekoliko godina je bilo još samo 9 parova supova. Onda su počeli organizovano da se brinu o njima, donosili su im uginule životinje i otpatke hrane na hranilište. Sada su se opet namnožili. Raspon krila im dostiže skoro do 3m!

Odavde staza nije bila tako jasno vidljiva ali i dalje je lepo. Usput srecemo i ovu dvojicu.

Vidikovac Molitva, iznad kanjona reke Uvac

Vidikovac Molitva

Posle 2 izvora, na reci nas čeka turistički brod. Zovu ih katamarani jer se napravljeni spajanjem dva čamca ili dve kobilice, da bi povećali stabilnost. Obično voze po meandrima i staju kod ledene pećine. Tu može da se izadje i udje u pećinu.

Mi smo ovog puta išli na drugu stranu. U stenama smo videli više supova, sede i posmatraju nas sa visine. U jednom trenutku smo imali pravi aeromiting, kada je 9 orlova počelo da kruži iznad naših glava.

Da li su pomislili da ćemo im doneti hranu ili su nas videli kao mogući zalogaj – to nećemo saznati.

Informacije: Svaki dolazak i kretanje po parku kao i voznju po reci treba najaviti upravi parka. Tel je 033 64 198 a sajt je www.uvac.org.rs . Plaća se ulaz od oko 200din.
Osim prirodnih lepota, ovde je interesantno obilaziti i sela jer jos uvek postoje crkve brvnare (Radijevici, Kucani) a ima sacuvanih starih kuca sa kamenim krovovima, narocito u selu Stitkovo

Privatni smestaj je moguće obezbediti u modernim sobama u selima.
Najveci grad u kraju je Nova Varos. Iz pravca Beograda se dolazi preko Zlatibora (270km), renoviranim putem za oko 5h voznje.  Na jug put vodi preko Prijepolja ka Crnoj Gori. Asfalti put povezuje Novu Varoš sa Sjenicom.

Iz čamca smo izašli nekoliko kilomatara severnije i nastavili peške do najvećeg vrha, Gradina (1306m) zapravo brdašceta na 1300m sa lepim pogledom na okolne livade i sela. Zatim smo nastavili prema severozapadu do starog mosta a u blizini nas je čekao minibus. Nismo bili daleko od Vilova ali sunce se već dosta spustilo a mi smo bili nestrpljivi da vidimo šta su nam odmaćini spremili za večeru …

Rešili smo da drugi put ponesemo dobar dvogled i teleobjektive kao za safari.