Malta ostrvo Gozo

(4/Jan/2021 Autor: Administrator )

Prošle zime smo hteli za januarske praznike da odemo negde gde je toplije ali ne predaleko.  Za mnoge popularne destinacije iz naseg Beograda još uvek nema direktnih letova pa bi lakše bilo otići na SriLanku gde je pravo leto.

Našli smo povoljne Wizair letove za Maltu  i plan se brzo stvorio: idemo pravo na manje i zelenije ostrvo Gozo da probamo ove šetnje uz more:

Zamišljeno je  da može u 5 dana da se opusteno obidje celo ostrvo. Kraj svake ture  je blizu autobuske stanice a posto sve bus linije vode u Rabat, tamo smo rezervisali prvi smeštaj.

U luci, desno od izlaza sa broda, već stoji bus do glavnog grada. Guzva je ali stize odmah i drugi. Mnogi ulaze u crveni turistički autobus.

Ja ne volim jednodnevne ture koje vas  odvezu do svih bitnih mesta, slikate se za instagram i idete dalje. Mnogo je lepše kad se boravi na tim destinacijama, pešači  i uživa u lepim mestima.

Soba je u starom gradu, u jednoj od starih kuća. Visoki plafon, zidovi od žutog klesanog kamena bez maltera, malo unutrasnje dvoriste, svetlarnik. Nema pogleda, nema sunca, debeli zidovi, pod od sarenih plocica – leti je verovatno vrlo prijatno..

 

Zimi je problem sto oni nemaju grejanje, tako da je tesko naci smestaj u kome je toplo kao kod nas uz centralno grejanje. Najcesce se upali klima ili dobijete grejalicu.

Na 5 minuta od sobe je autobuska stanica. Linije vode zrakasto na sve strane i stizu u bilo koje mesto za 20ak minuta.  Ostrvo je malo, moze se prepesaciti,  ali  nije zanimljivo ici po asfaltu, a osim  toga, dan je vrlo kratak.

Glavni grad se zove Rabat ali su ga Englezi preveli u Viktorija. Stari deo je lepo sredjen a dominira lepa tvrdjava Citadela. Još od  rimskog doba  je  gradjena i dogradjivana.

Gozo ukratko:
raznovrsna lepa obala, plaze,  stene, fjordovi, srednjevekovni gradovi, praistorijske grobnice, zelene livade i njivice, cvece, ogromni kaktusi, vidici od kojih zastaje dah,  velike crkve, ribarski gradici …  Neverovatno mnogo egzoticne lepote na malom prostoru.

 

5. januar Prvi dan – Citadela & Xlendi zaliv

Obilazimo citadelu sa koje se pogled pruza na sve strane.

Blizi se vece, pa hvatamo bus za najkraci izlet,  za Xlendi.
Da, malteska imena su vrlo cudna. Nazivi su iz arapskog vremena ali se pisu latinicom. Šlendi zaliv. X = Š

Jutros smo bili u hladnom i maglovitom Beogradu, a sada more i toplo sunce, plavo nebo. Uživanje :) Nekada smo više voleli skijanje ali sad mi je lepse ovo januarsko prolece.
Zaliv je dubok, kao fjord, ima lepo šetaliste.

I na kraju staze je Xlendi, nacickane zgrade, hoteli, pijemo pivce i toplu cokoladu na rivi…

6.jan Drugi dan: Praistorijsko svetiliste,  od Ramla plaze do mesta Marsalform.

Nismo ljubitelji starog kamenja i muzeja, ali usput su nam  Ggantija hramovi stari 5500 god, pod Unescom,  proglaseni za ‘the oldest free standing structures in the world.’

Autobus broj X1 sa aerodroma vozi direktno do luke. Putuje oko 1 sat, ali zbog gužvi u saobraćaju, ni taxi ne bi stigao mnogo brze.
Na aerodromu smo kupili nedeljne karte za 21e. Nismo mnogo uštedeli ali je jednostavnije i opustenije kad je imate. Pojedinacne karte su zimi 1.5e a leti 2e.
Trajekt se placa u povratku, nesto sitno. Vožnja je lepa ali suvise kratka

Ulazimo u bus za mesto Xaghra (Šara)

Nama je neobično što  autobus za 10 minuta stize do susednog grada a za  20  do obale mora, na bilo koju stranu. Koristimo gugl mapu ili bus aplikaciju alinije lako snaći se jer idu u cik cak da pokriju što više ulica. Samo sto nisu bas tacni, tako da smo ih dosta cekali.

Prvo se ulazi u mali muzej koji objasni o cemu se radi jer za nas amatere, to je samo hrpa kamenja.

Ipak se zamislimo: odkud baš ovde, na ovom ostrvcetu koje je tačkica na karti Evrope, gradjevine starije  od egipatskih piramida? Šta su na ovom parčencetu suve zemlje trazili ti vredni graditelji?

I mnogi posle njih: Fenicani, Grci, Rimljani, Arapi sa Sicilije, Normani, kasnije Francuzi i Englezi. Mozda duboke prirodne luke u centru Mediterana?  I uspevali su ne samo da prežive praveći njivice na kamenom ostrvcetu nego su gradili fantastična utvrdjenja, velike crkve i skupili ogromna bogatstva.

Najzanimljivije mi je bilo što su jos pre 3 veka  ovde dolazili prvi turisti, divili se istim ovim hramovima. Nisu mogli da se slikaju pa su urezivali grafite.

Malteski jezik je neobican kao i njihova istorija. U XIIom veku su Normani izbacili arape, ali arapski je ostao u jeziku i cini najmanje trecinu Malteskog recnika, oko pola je izvedeno iz italijanskog i Sicilijanskog a engleske reci cine oko 10%  recnika.

Vidimo more, nije daleko, ali idemo nekoliko stanica autobusom.  Kad smo izasli, cujemo nesto kao grmljavinu.  Par minuta hoda i pojavi se ogromna pusta plaza, more i talasi koji se  valjaju,  vetar,  prostor, lepota, restoran koji naravno ne radi, nekoliko morskih ptica i mi.
Ostavljamo tragove na pesku kao na snegu. Idemo prvo desno do kraja, slikamo, gledamo , uzinamo pa nazad  levo, lepom stazicom uzbrdo.

Crvena plaza ostaje iza nas. Ispred su cvetne liavade i brda koja nas zovu.

Žao nam je da napustimo ovo prelepo mesto, tek je 3 sata,  ali sunce se spusta, treba traziti put nazad ka civilizaciji.

Preko njivicai kamenih ograda, izlazimo na put i stizemo u Marsalform. Večeramo. Malo je gostiju, malo restrana radi, neki se pakuju da zatvore  posle prazniika i verovatno  odu na odmor. Gde li idu  na odmor kad zive u drzavi koja se moze prepesaciti ?

 

Zima
Malta je najtoplije mesto gde se moze otici za 50e i manje od 2 sata leta.
Posle beogradske magle, toplo sunce i 15-ak stepeni bas prija, lepo je za setnje uz obalu. Kisa retko pada, ali često duva hladan vetar, uvece je hladnjikavo a dan je kratak. Jedini problem nam je bio što retko gde ima grejanja. U sobi se upali klima a u restoranu se sedi u kaputu. Njima su veci problem letnje vrucine.

 

7. jan Treci dan: od luke Mgarr  ka severozapadu do stena ta Cenc.

Staza 1 polazi od luke. Ulica koja ide uz more se pretvara u nekoliko zemljanih  staza, i ulazimo u pravu bastu. Toliko je lepo da smo na svih 5 minuta slikali i presli duplo manji put od planiranog.

Staza nije oznacena, mi jednostavno idemo putevima i stazama uz more. Jos jedan dubok zaliv, ali u ovome je lepa plaza. Spustamo se precicom i uzinamo na plazi. Ujutru obicno kupimo nesto odlkalnih djakonija u pekari. Zelenkasto bistro more mami  da se udje, ali voda  je  hladna.

Sunce se spušta, tražimo autobus u mestu Sanat. Ka severu se otvara novi pogled na kuće od žutog kamena, ogromnu crkvu i okolo zelene njivice.  Svi gradići su slični. Na ovom ostrvcetu ima 46 crkava! Na Malti u proseku ima 1 crkva po kvadratnom kilometru!

 

8.jan Cetvrti dan: unutrasnje more,  setnja uz obalu, crkva Ta Pinu

Kratka voznja autobusom, ovog puta na levo, severozapad, do poslednje stanice.
Danas je toplije. Ima puno ljudi jer ovde staju  crveni hop on- hop off busevi.
Do pre par godina tu je bio cuveni kameni luk, “azure window”,  sada samo stene, more, talasi  ali i jedan kuriozitet – unutrasnje more.  Skriveni zalivcic i mala luka,  koja ima samo tunel za prolaz vestih mornara.
Idemo opet levo i desno “obalskom obilaznicom “, kraj staze 2. Mestimicno se naziru u kamenu izdubljeni kolotrazi, kao da je to nekad bio autoput. Svaki kamen ovde ima svoju istoriju.

Nazad nekoliko stanica autobusom i malo peske,  do moderne crkve Ta Pinu sa prelepim pogledom, pa trk uzbrdo do vidikovca, da stignemo pre mraka. U januaru je ovde stalno trka sa suncem, narocito za one koji ne ustanu pre zore.

Poslednji je dan ovde a mi nismo bas mnogo videli od ovog grada. ..

9.jan – nazad na Maltu.

Smestamo se na pola puta do aerodroma u mestu Bugiba.
Popodne  idemo do akvarijuma . Sledeceg  dana idemo na  jos jednu  lepu  setnju … ali Malta ce biti posebna  prica.

Nadamo se da ce  uskoro moci opet da se putuje tamo jer je ostalo jos mnogo toga da se vidi.